О Инђији

Општина Инђија се налази у Срему, на јужним обронцима Фрушке горе.

На површини од 384 км² живи око 47.000 становника различитих националности, распоређених у 11 насеља: Инђија, Бешка, Нови Сланкамен, Нови Карловци, Крчедин, Чортановци, Марадик, Љуково, Стари Сланкамен, Јарковци и Сланкаменачки Виногради. Како је смештена на пола пута између Београда и Новог Сада, на месту где се укрштају значајни европски коридори – аутопут Е-75 и река Дунав, њен туристичко-географски положај веома је повољан.

Сам град Инђија налази се на 45º03’ северне географске ширине и 20?05’ источне географске дужине, на надморској висини од 113 м. Рељеф општине карактеришу обронци Фрушке горе који се протежу северним делом територије и плодна равница у јужном делу.

Инђија је железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга Београд-Нови Сад-Суботица, те Београд-Стара Пазова-Рума-Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд-Нови Сад-Суботица-Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км.

Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22?Ц, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 ºЦ.

Према подацима последњег пописа становништва, општина Инђија има нешто више од 47.000 становника. Заједно са Србима који чине већински део, на територији Општине живе још Хрвати, Мађари, Словаци, Украјинци, Роми, Македонци, Русини, Руси, Бошњаци, Бугари, Чеси и други.

Историја

Прво помињање насеља датира из 1455. године. Према описима из 1746. године, насеље је имало 60 домова, док је у 1791. години већ порасло на 122 домаћинства са 1.054 становника. Почетком XИX века почињу да се досељавају Чеси и Немци, а крајем века и Мађари. Пред Други светски рат у Инђији од укупно 7.900 становника, 5.900 је чинило немачко становништво. Инђија је у то време најразвијеније место у Војводини, духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године, нове сеобне путање су се појачале, па иако данас 75 одсто популације чине Срби, Инђија је задржала свој стари космополитски дух међуетничке толеранције.

Индустријски развој Инђије је уско повезан са развојем железничке инфраструктуре, која се у Инђији развила 1883. године из два правца, Суботице и Загреба на северу и западу, настављајући према Београду. Ово је суштински поставило Инђију на раскрсницу два кључна балканска железничка правца. Поред тога што је прва имала железничку инфраструктуру, Инђија је развила и први модеран пут у Србији, такозвани Међународни пут Нови Сад-Београд, који је кроз Инђију пролазио још 1939. године.

Различити сајмови су почели да се одржавају у Инђији на почетку XИX века у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф је постао оперативан у Инђији у 1850. години, док је поштански трансфер новца започет 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговинска школа. Прва електрана у Инђији је почела да ради у 1911. години.

Индустријски прогрес у Инђији је започет оснивањем млинова током средине XИX века. Први већи млин на пару капацитета од десет возила пшенице по дану, направила је компанија из Будимпеште у 1890. години. После млинова, следиле су фабрике од цигле, док је традиција у производњи тепиха и намештаја започела 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна. После Другог светског рата, основане су многе различите нове фабрике, које су производиле све - од колица за децу, ексера, џжема, јаја у праху и падобрана до текстила и индустрије за обраду метала.

Већ у првој половини XX века, Инђија је постала традиционална дестинација за трговину и центар успешних трговинских компанија. Шездесете године су обележене наглим развојем малих и средњих предузећа.

Привреда

Данас је општина Инђија једна од најразвијенијих општина Србије. Доминантне привредне гране су пољопривреда, индустрија, мала привреда (производно и услужно занатство), трговина и туризам. Инђија је такође један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).

Почетком 2008. године магазин „Фајненшел тајмз (Financial Times)“ доделио је награду општини Инђија и сврстао је на листу 25 најбољих европских дестинација за страна улагања.

На конкурсу „Европски градови и региони будућности“ коју традиционално расписује магазин „FDI Intelligence“, део Фајненшел тајмз-а који анализира тржишта и пружа вредне информације онима који промовишу своју локацију, траже нову бизнис локацију или само анализирају трендове, општина Инђија је почетком марта 2012. проглашена другом најбољом дестинацијом у Европи када је у питању ефективност трошкова улагања.

Општина Инђија добитник је прве награде за најтранспарентнију локалну администрацију у 2013. години у пројекту Европског покрета "Добра влада". У конкуренцији 48 локалних администрација Инђија је добила највише поена, и освојила награду која представља пандан награди коју додељује Савет Европе.

Туризам, култура, спорт

Многобројни културно-историјски споменици, од праисторије до новијег времена, сведоче о бурној прошлости овог подручја. Иако насељеност територије општине датира из праисторије, први писани подаци о самом насељу Инђија потичу из средине XV века. Остаци римских и средњовековних утврђења и споменик Сланкаменачкој бици говоре о стратешком значају овог подручја уз Дунав, који је кроз историју представљао границу различитих империја.

Урбано језгро Инђије потиче са краја XИX и почетка XX века, из периода индустријског развоја и периода насељавања становника немачке националности, када настају зграда Општинске управе, кућа Војновића, Римокатоличка црква светог Петра, зграда Жупног двора и градске куће са уличним фасадама еклектички обликованим са елементима барока, класицизма, сецесије и неоренесансе. Нешто раније настаје црква Ваведења пресвете Богородице која по својим пропорцијама спада међу најлепше и најскладније грађевине у Срему сачуване из XVIIIвека.

Инђија, као центар једне од најразвијенијих и најуређенијих општина у земљи, захваљујући свом убрзаном развоју данас је прерасла у модерно уређену урбану средину.

Својом новом пешачком зоном са монументалним тргом, модерном зградом Културног центра, цветним аранжманима и урбаним мобилијаром, Инђија гради имиџж европског града по мери савременог човека.

Инђија као центар једне од најнапреднијих општина у Србији, захваљујући свом убрзаном развоју, прерастао је у модерну урбану средину. То је град богатог културног живота, у коме се током целе године организују бројна културна дешавања, са акцентом на музичке фестивале.

Инђија је позната као добар организатор великих догађаја као што је незаборавни концерт Ред Хот Чили Пеперса и традиционални Сцена фест који из године у годину помера стандарде културе.

Инђија је град који негује спортски дух и културу живљења својих грађана али и пружа добродошлицу свима онима који се баве спортом или желе да своје време у Инђији проведу или употпуне бављењем спортским активностима.

На улазу у Инђију из правца Новог Сада налази се спортско-рекреативна зона, где су смештени градски базен и терени за различите спортове као и спортска хала.

Инђија, као својеврстан промотер здравог начина живљења и бављења спортом, изабрана је за једног од домаћина Универзијаде, која је у Србији одржана у јулу 2009. године