Инђијска инвестициона стратегија
Најмлађи градоначелник у Србији је успео још једном. Горан Јешић, са непуне 33 године живота, постигао је мајсторски маркентишки подвиг за Инђију - заједницу од 53.000 становника, која је током протеклих година добила репутацију најпогодније општине за инвестирање у земљи.
26. јуна, његов град је домаћин „Ред Хот Цхили Пепперс-а", америчког фанки рок бенда, основаног осамдесетих година у Лос Анђелесу, али и даље пуни стадионе широм света. Док су млађи суграђани још збуњени, Јешић је јасан по питању значаја инђијске музичке екстраваганде: „Ово је велика ствар за нашу општину. Светски познат бренд долази код нас."
Кроз добро испланиране инфраструктурне припреме, промућурну употребу развојне помоћи Сједињених америчких држава (УСАИД) и неуморну самопромоцију, наизлед обичан град у равној Војводини само 50 километара северозападно од Београда, успео је да привуче 300 милиона евра вредне гринфилд инвестиције, и то како домаће тако и стране за само три године. Јешић је сломио бирократске препреке учинивши живот лакшим и предузетницима и грађанима.
Под његовом управом, град је добио први у Србији „оне-стоп схоп" за регистрацију предузећа, а уз помоћ уговора са „Мицрософтом", започео је пионирски развој електронске управе у југоисточној Европи. Учинивши доступним општинске услуге он-лине „омогућено нам је да сузбијемо корупцију", каже градоначелник.
Срећко Новаковић, директор компаније Есца Фоод Солутион, добављач меса за МцДоналд'с ресторане, каже да је Општина помогла његовој компанији да се смести веома брзо пре две године."Градоначелник је дошао једног дана и рекао: Како могу да вам помогнем?".
„Хенкел", велика немачка компанија за производњу кућних потрепштина са својом, пет милиона евра вредном фабриком, сместила се изван града, преферирајући стратешку локацију на регионалном систему путева, каже Ненад Вучинић, менаџер „Хенкела" за Србију.
Српска производна база би требало да буде лака за пословање: чланство у ЦЕФТИ, добри трговински односи са Европском Унијом и САД, као и додатна повољност, споразум о бесцаринским односима са Руском Федерацијом. „Свака Општина може да уради оно што смо ми урадили", инсистира Јешић.
"Цхили Пепперси" ће свирати у инђијској североисточној индустријској зони, једној од две локације на којима је Општина започела привлачење произвођача. Локације су опремељене, наравно, гасом, водом, канализацијом, електричном енергијом и WиФи интернет конекцијом, кажу званичници. Релативно ниски трошкови Општине од око 3 милиона евра за овај посао су се већ исплатили.
Међутим, 80 хектара велика локација за концерт на отвореном је захтевала додатне привремене земљане радове, укључујући и 6.200 паркинг места за аутомобиле и 1.000 паркинг места за аутобусе, а да не помињемо простор за слетање хеликоптера, који ће довести главне извођаче. Готово 100.000 посетилаца колико се очекује из Србије и иностранства, и пет хотела који постоје, приморали су Општину да затражи од становништва да региструје, он-лине, све расположиве собе за изнајмљивање на један дан током „Греен феста".
Нови излази са аутопута Београд-Нови Сад, имајући у виду да се град налази између два највеће универзитетска центра, требало би да буду спремни на време. „Људи ће посетити Инђију и треба да им обезбедимо све инфраструктурне елементе", каже Јешић. „Надамо се да ћемо направити профит за град".
Локална привреда се и даље базира на гуми, металу и пластици, и углавном малим и средњим предузећима. Упркос доласку нових 40 страних, и више од 40 српских компанија, стопа незапослености је готово 17% што је последица лоше образовне инфраструктуре и погрешних занимања, каже градоначелник.
Ипак, захваљујући порезима, општински буџет се дуплирао сваке године почев од октобра 2000. када је први пут изабран на гласању, које се поклопило са српском „демократском револуцијом".
Као прозападна „прогресивна" општина, Инђија се такође квалификовала за пост-2000 програме Агенције за међународни развој Сједињених америчких држава (УСАИД).
Ипак, Јешић је непоколебљив: „Не желим новац од УСАИД-а, потребни су нам експерти, студијске посете и размене искустава са другим градоначелницима у САД, Европи и другде. Јешић је учинио Инђију градом побратимом са градом Ас-Салтом из Јордана.
Притом, Јешићева администрација се суочава са галамџијском радикалском опозицијом у градској Скупштини, која је српска најчвршћа националистичка партија, а која је гласове вероватно добила од нискообразоване, и већином, избегличке популације.
"Овај град, као и Војводина у целости, дом је многобројних Срба расељених из других делова Југославије током распада 1990. Подручје је остало мултиетничко, иако „се читава популација променила у протеклих 50 година" каже градоначелник. Инђија је била подручје на којем се углавном говорио немачки језик док та група становника није истерана након Другог светског рата.
Рокенрол роматичари какав је Оли Рен, комесар ЕУ за проширење, могу видети у предстојећем концерту „Цхили Пепперса" могућност да се град уплете у модерно ткиво Европе, а градоначелник Јешић назива концерт невероватном пропагандном приликом.
Неил МацДоналд
Финанциал Тимес, 30. мај 2007. 11:50