Јарковци

Насеље Јарковци налази се на само 4 км удаљености од Инђије, на фрушкогорској лесној заравни. У Јарковцима живи око 500 становника, већином Срба. После ратних дешавања на простору бивше Југославије, број становника овог насеља је удвостручен због доласка великог броја избеглица.

Јарковци су постојали још у XVII и почетком XVIII века, али се претпоставља да су првобитно били јужно, а не северозападно од Инђије. На данашњој локацији је најпре постојао Пејачићев мајур, под именом „Моја Воља“, поред кога је касније изграђено насеље.

„Моја Воља“ је стари летњиковац грофа Марка Пејачевића смештен на обали језера, на крају главне сеоске улице. Летњиковац је изграђен почетком XX века и његова првобитна намена била је за повремени боравак, одмор и лов. Летњиковац је изградила велепоседничке породица Пејачевић која је у то веме имала дворац у центру Руме. Због своје специфичности и јединствености као споја градске и сеоске архитектуре, летњиковац је стављен под заштиту. Данас је то вишенаменски објекат који се користи за потребе предшколске установе и основне школе.

Поред села је направљено вештачко језеро које се протеже паралелно са селом. Језеро је богато рибом и служи риболовцима током целе сезоне. Јарковачко језеро располаже значајним туристичким потенцијалима за развој спортско-рекреативног, купалишног, риболовног и кампинг туризма, а одлично је место за шетњу и боравак у очуваном природном окружењу.

У Јарковцима је рођен Оскар Зомерфилд, први инђијски академски сликар, чија се дела чувају у галерији „Куће Војновића“ у Инђији. Оскар Зомерфилд је рођен управо на Пејачевићевом имању где је његов отац радио као надзорник имања.