Нови Сланкамен

Нови Сланкамен је треће насеље по броју становника на територији општине Инђије, одмах после Инђије и Бешке. У насељу живи око 3500 становника, највећим делом Срби (76%), затим Хрвати (22%) и у мањем броју Роми, Мађари, Словаци и Немци.

Средином 1990-их година из Сланкамена се одселио знатан број Хрвата и доселио знатан број Срба из прекодринских крајева, као и са Космета. Према попису становништва из 1991. године Хрвати су у Новом Сланкамену чинили око 66% популације, док је Срба било око 31%.

Нови Сланкамен се налази на лесној заравни на надморској висини од 139 м, 15 км источно од Инђије.Насеље је основано 1783. ради јачања Војне крајине. Први становници били су Хрвати из Далмације и Лике, а затим су досељени Немци и Словаци.

У центру насеља налазе све две цркве - српска православна црква Светог Преображења и римокатоличка црква Светог Михајла Арханђела. Православна црква евидентирана је као непокретност која ужива претходну заштиту. Грађена је у стилу моравске архитектуре по пројекту инжењера Гојака Дамјановића и потиче из 1909/1910. године током периода оживљавања старих стилова - у овом случају српског средњовековног моравског стила. Римокатоличка црква је подигнута 1862. године. За споменик културе проглашена је 1977. године, а 1991. категорисана је као културно добро од великог значаја. У објекту је веома вредно зидно сликарство - рад више уметника из друге половине XИX века. Зидне слике главног брода храма је сликао загребачки сликар Марко Антонини 1899. године. Слику „Свети Михајло убија Сатану“ која се налази у главном олтару сликао је мађарски сликар Имра Визкелетиy 1862. године.

У Новом Сланкамену функционишу два кутлурно-уметничка друштва - Хрватско културно просвјетно друштво „Стјепан Радић“ основано 1902. године у КУД „Ђорђе Натошевић“. Сваке године у августу одржава се манифестација „Дани брескве“.