Вести

Никад више у рикверц


naslovJedneVesti
21.06.2006

Након изузетно узбудљиве завршнице, каква одавно није виђена у српсколигашкој конкуренцији, Инђија је за бод умакла једином, пратиоцу Бечеј Олд Голд и заслужена прва прошла кроз циљ.Слављенички шампањац испијен је одмах након завршетка последњег сусрета. У невиђеном амбијенту, пред 2500 симпатизера приређено је славље какво доликује пласману у савезни ранг такмичења. Ватромет, шампањац, разнобојни балони, транспаренти, декор какв се виђа само у јужноамеричким сценама.Инђијци знају да се радују спортским успесима па су на прави начин прославили велики усмех својих мишљеника.

Први пут у историји лоптања зелено бели су се окитили титулом првака трећелигашког такмичења и заслужено се прикључили елити Србије. Играли су већ у савезном рангу такмичења. Раних деведесетих нашли су се у друштву тадашњих друголигаша у виши ранг, у виши ранг су прешли захваљујући реорганизацији система такмичења и као трећепласирани прескочили препреку. овога пута остварен је готово осам деценија дуг сан. Инђијци су се нашли на трону испред старих конкурената из Бечеја, Сомбора, Бачке Паланке, Оџака, Кикинде и других традиционалних ривала. Предраг Коџо и другови нису се предавали ни у тренуцима када је једини конкурент бежао девет бодова. Стрпљиво су га пратили и када се указала прилика преузели су вођство, издржали озбиљна искушења и у изузетно узбудљивој завршници преточили снове у лепу стварност.

Град са 30 хиљада становника, на пола пута између Београда и Новог Сада, са богатом фудбалском традицијом заслужује да има прволигаша. Великим интересовањем, којим су испратили пролећне утакмице својих љубимаца, Инђијци су доказали да су заинтересовани да у својој средини посматрају квалитетније фудбалске представе. У оцени учинка екипе Александар Миљанић, спортски директор, указао је на најбитније моменте.Ушли смо у протекло првенство са намером да се ангажованом игром наметнемо у борби за горњи део табеле. Како се првенство одвијало шансе су постојале све веће. Једини конкурент Бечеј није нам у прво време давао много наде. Екипа чију смо физономију формирали пред сам почетак првенства полако је постала хомогена целина и у завршеници јесени а поготово у наставку првенства из утакмице у утакмицу играла све боље да бисмо на крају заслужено претекли јединог конкурента.

Тон игри давали су искусни играчи прекаљени борци са дугогодишњим играћким стажом. Девић, Миличић, Блануша, Милановић, Магдић и капетан Коџо изнели су терет такмичења. Уз њих су стасали млади Лукић, Гостимировић, Булатовић, Цигановић. Имали смо снаге да се у одсутним моментима не предамо летаргији. Након неуспеха у Бечеју, Оџацима и Србобрану смогли смо снаге да се вратимо у такмичарски колосек.Само искусни такмичари, псхички стабилне личности, могу након оваквих искушења да се поново усмере ка коначном циљу. Војвођанска група Српске лиге чини се, никад није била јача но ове године, све се видело током напорног и дугог такмичења.

Приказани фудбал, достојан је реномеа и ранга такмичења. Утолико је наш успех, остварен под оваквим околностима вреднији - изјавио је Александар Миљанић.Перјаница зелено - белих био је Предраг Коџо, готово две деценије синоним за префињени, технички и дотеран фудбал какав се изузетно цени на овим просторима. И сада је маестро Коџо суверено је дириговао орекстром зелено-беле боје умешно га водећи ка крајњем циљу.Давне 1992. године радовао сам се сличном успеху са генерацијом Чуровића, Вејина, Ђурића, Радојчића, Поповића. Стицајем околностима једини смо из те екипе међу активним играчима. Најискреније честитке примио сам управо од бивших саиграча на чему сам им посебно захвалан.

Успех нас је све обрадовао. Изборен је у изузетно узбудљивој завршници. Због те чињеница нам је још дражи. Екипа коју смо оформили за трећелигашки ранг такмичења била је срећан спој младости и искуства. Огледајући се са старим спортским ривалима, реномираним српсколигашима. стигли смо до самог врха захваљујући упорности и решености да се не поредимо ни у тренуцима када нам нису цветале руже. Искрену захвалност дугујемо изузетно оданим навијачима. Ренесанса фудбала у Инђији пропраћена је одговарајућим интересовањем публике па је утакмице завршнице првенства редовно пратило преко хиљаду гледалаца. Сви заједно изузетно смо се обрадовали пласману у савезни ранг који ћемо, надам се, знати да одржимо дуги низ година, поручио је Предраг Коџо.


Д. Миловановић, Спортски журнал





ПРЕТРАГА ВЕСТИ
Текст:
Датум: