Вести

120 година од рођења сликарке Данице Јовановић


naslovJedneVesti
30.12.2006

У Дому културе у Бешки, поводом 120 година рођења Данице Јовановић, познате академске сликарке с почетка 20. века из Бешке стрељаној у Другом светском рату, одржана је изложба њених слика у организацији Завичајног друштва "Стара Бешка" и Друштва српско-грчког пријатељства Бешка.
Требало је да прође читав век од рођења Данице Јовановић, па да се њен, по обиму малобројан, али по лепоти величанствен сликарски опус сагледа на једном месту. Након изложбе приређене у Галерији Матице српске пре две деценије, спорадично су на светло дана испливавала још нека дела из приватних збирки или погрешно атрибуирани музејски експонати. Ипак, најзначајнија од свега је чињеница да је та скромна сликарска заоставштина изазвала мало изненађење - у неколико пејзажа и призора сељака у народним ношњама, по речима кустоса - историчара уметности др Јасне Јованов, управнице Спомен збирке "Павле Бељански", Јовановићева постиже ону пуноћу колорита, која баш минхенски импресионизам чини специфичним, импусивним и другачијим од свог француског узора - без разлагања форме. Боја добија моћ и снагу захваљујући природном осветљењу. Повремено, као у портрету Циганке, једној од Даничиних најзначајаних слика, колористичком богатству се придружују и експресиван, динамичан потез, који указује на сличне узоре којима се инспирасала и Надежда Петровић. Нажалост, то је и завршница сликарског пута Данице Јовановић, наговештеног још у Вишој девојачкој школи у Новом Саду, затим у Уметничко-занатској школи у Београду, као и у наставку школовања у Минхену, а Женској сликарској академији, који уписује 1909. године. Желела је да у јесен 1914. године своје радове прикаже на изложби и да тако заокружи један период свог деловања, па да настави пут даље у Европу. Нажалост, фанатични дух који је показивала у раду, определио је и њен живот - у осветничком налету аустријске војске на Срем у септембру 1914. године, стрељана је у групи талаца на Петроварадинској тврђави. Нјена прерана и трагична смрт оставила је мноштво узалуд отворених путева, којима је Даница Јовановић могла да продужи на свом сликарском свету.

О њој су у Бешки још говорили и директорка Школе „Браћа Груловић" у Бешки Љиљана Паскаш, студенткиња Јелена Чича и председница Друштва српско-грчког пријатељства Анђелија Груловић. Закључено је да је Даница личност, која се може пратити на мноштво начина: љубав према домовини, уметничко деловање - изненађује где се све налазе дела и појављују. Присуство Данице Јовановић у историји уметности пробуђено за писма учитељу Аркадију Варађанину. Кроз њене слике се може пратити њена биографија у почетку сврстане у импресионисте без имало размишљања, али касније разграничење тог појма. Даничино сликарство говори о њеном темперамнету, о широким, снажним потезима, без довољно храбрости да потпуно опусти руку, кочећи и тражећи дефинитивно израз, али се види да не трпи смирене покрете било да је лик или пејзаж, па је, ипак реч о експресивном сликарству као код Надежде Петровић.

Гордана Умичевић, Дневник





ПРЕТРАГА ВЕСТИ
Текст:
Датум: