Најбржи пут до Индије одавно не савија код Рта добре наде. Упоредо са економским растом, путање до азијског потконтинента су се скратиле, а промет се повећао, нарочито кад је реч о информационим технологијама. Слично је и са путевима до једног сремског градића који се, игром топографије, само једним словом разликује од Индије, а који је последњих година постао једна од најдинамичнијих општина у овом делу Европе.

Тренутно се до Инђије може стићи на више начина - аутопутем Е75, железничком пругом или старим путем преко Пазове. Ускоро ће управо ови путеви на неки начин водити и до Индије, пошто је велика индијска компанија Ембассy Гроуп из Бангалора одлучила да у општини Инђија сагради пространи парк информационих технологија (ИТ) где ће се већ у првој фази, до друге половине 2009. године, запослити запањујући број од 2500 људи.

"Некако смо успели да себе препоручимо", каже за "Време" Горан Јешић, председник Скупштине општине Инђија, и наглашава да су се за пројекат заложили потпредседник Владе Божидар челић и министар привреде и регионалног развоја Млађан Динкић, што Јешићевим речима, подухвату даје "политичку стабилност".

Реч је о комплексу за који је Општина Инђија издвојила 220 хектара у непосредној близини аутопута, а на ком ће пословати десетине највећих компанија у ИТ свету. Неке од њих нису уопште везане за компјутерски бизнис, тако да је за целу ствар исправнији назив Технолошки парк. Пројекат се буквално подиже на зеленој пољани, што се у финансијском новоговору каже гринфилд инвестиција, а његова најмања очекивана вредност је 600 милиона долара.

МЕМОРАНДУМ: Прошле недеље је у Београду потписан меморандум о изградњи овог ИТ парка. Постписао га је Џиту Вирвани, председавајући Ембассy групе, корпорације која поседује 19,6 милиона квадратних метара пословног простора, док се за српску страну на меморандуму потписао министар Млађан Динкић, затим Горан Јешић као председник Општине Инђија, као и представници Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА).

Држава ће субвенцијама помоћи изградњу парка, што је код инвеститора било пресудно да између више кандидата изаберу Србију, али ће се за само пар година сва улагања вратити, плус што ће посао добити 2500 високотехнолошки образованих радника. Уз то, наговештава се да би даљим развојем парка тој број могао бити и десет пута већи. Партнери Ембассy групе, као што су корпорације попут Мицрософта, ИБМ-а: ХП-а и Фиделитyа, овде ће отворити читав низ развојних центара који ће се бавити услугама ових корпорација за целу источну Европу.

"То је сјајан резултат за Србију", каже Јешић и додаје да он своје задовољство максимално ограничава на ову, за сада договорену фазу пројекта. "То су најздравији пројекти. Ми као држава не можемо ту ништа да изгубимо. Имамо јасно дефинисане уговорне обавезе инвеститора, а уз банкарске гаранције уопште нисмо незаштићени као јавни сектор", сматра Јешић и додаје да искуства које имају многе земље у транзицији показује да тако велике стране компаније долазе искључиво уз подршку државе.

Оволики број нових радних места изазвао је логично интересовање медија, али и приличну неверицу. Није прошло много и већ су се појавили осврти пуни сумње да тако нешто икада може бити реализовано, као и поређења са аутомобилским хаосом који је због кише настао после летошњег концерта Пеперса у Инђији.


ПОКЛОН НА СТОЛУ: Ту ситуацију је донекле подгрејало и Министарство за телекомуникације и информатичко друштво, које није надлежно за склапање овог посла, али је бар по теми повезано са читавим подухватом. Некако ничим изазвано, прошле недеље се појавило саопштење у коме се између осталог јавност обавештава да овом министарству "није јасно какве ће користи од тог имати грађани Србије и држава". Као и на само потписивање меморандума, реакције на ову изјаву министарке Александре Смиљанић биле су опречне, а на блоговима и другим окупљалиштима људи који су језгро информатичког друштва ишло се до закључка да Министарство заступа интересе неког коме не одговарају стране инвестиције. Да ли је заиста тако?

"Министарство подржава стране инвестиције у нашу земљу, али у конкретном случају не располаже подацима потребним да би се дала подршка акцији у Инђији", каже у краткој изјави за "Време" Александра Смиљанић, министарка за телекомуникације и информатичко друштво Србије, додајући да се оцене тако великог подухвата не могу дати без озбиљне анализе. "Никоме у Министарству није познат садржај меморандума, нити је ико из Министарства учествовао у његовој припреми, нити имамо сазнања о постојању било какве анализе о користи и ризицима од тог подухвата."

У прошлонедељном саопштењу Министарства било је имплицитно наведено да га Ембассy група није контактирала. Међутим, упоредо са тим појавила се и опаска да се у једном телевизијском снимку на столу министарке Смиљанић види поклон који су индијски партнери донели током своје посете у јулу, заједно са представницима СИЕПА. У изјави за "Време" Министарство је разјаснило ово питање и потврдило да је било кратких разговора, али и даје Министарство "затражило да гости припреме детаљан предлог и дођу поново, на разговор о конкретном подухвату, што они никада нису учинили".

У Инђији, пак, сматрају даје реч о неспоразуму. "Мислим да ће министарка снажно подржати овај пројекат", каже Горан Јешић и додаје да овај парк никако не угрожава нашу ИТ индустрију. "Чак и даје овај пројекат оно што се о њему мисли, конкуренција је најздравија страна тржишне привреде. Због ње корисници имају квалитетнију услугу, а конкуренти се више развијају, више улажу у развој и постају све квалитетнији."

ПИТАЊЕ КОМШИЛУКА: Заправо, цела прича са технолошким парковима мало кога угрожава. Све почиње тако што компаније попут Ембассy групе на одговарајућој локацији подигну парк са језерима, шумарцима и голф тереном, где се између растиња изграде модерне пословне зграде, са свом инфрастуктуром која је потребна за испоставу једне светске ИТ компаније.

Овај примамљив пословни простор после група издаје сталним муштеријама у свим својим парковима. Велике корпорације тако не морају да брину ни о лошем комшилуку - осим добрих услова за рад, стално остају у истом ИТ друштву, што се сматра предношћу.

У Инђији су уверени да ће то бити "једно супер место за живот и рад". Општина је планском декументацијом предвидела и резиденцијална насељ а у близини ИТ парка, на обронцима Фрушке горе. Радници који ту буду боравили имаће на располагању разне инђијске благодети, клизалиште, затворене и отворене базене, бању, а због железничке пруге и аутопута до Новог Сада и Београда неће путовати дуже од сат времена.

Међутим, не гледају сви са истим симпатијама на то да ће се центар ИТ индустрије изместити из престонице. "Београд има мало анахроне ставове", каже Јешић и објашњава да је нормална тенденција да се људи измештају на периферију. "Није место свему у Београду", сматра Јешић. "Само треба да се другачије перципирају ствари и да се искористи тај потенцијал који има околина Београда."

Очигледно да ће такав ИТ парк знатно изменити много тога у Србији, али у Инђији не мисле да ће се тиме остварити сан да Србија постане информатичко друштво. "Једна изолована енклава као што је овај ИТ парк може да буде иницијација, али не може да буде решење тог проблема", каже Јешић и додаје да се мора још пуно учинити за развој информатичког друштва кроз Образовни систем, инфраструктуру, али и увођење електронске управе која може да олакша живот грађанима. Информатичко друштво решава многе проблеме, као стоје убразање администрације, али и питање корупције. "Што имате боље сређен информатички систем и доступније информације, имате више инвестиција. То је узрочно-последично", закључује Јешић.

Ово је можда рецепт по коме је и сама Инђија постала тако привлачна страним инвеститорима, с обзиром на оно што се може видети на www.индјија.нет. Нема сумње да је најбржи пут до Инђије, ипак, преко интернета. Тим путем је до ње стигла и ова позамашна инвестиција коју би пожелео сваки град на свету.

Врло угледни станари
Индијска компанија Ембассy група ће у Инђији изградити технолошки парк у коме ће пословати њени уобичајени партнери. На списку станара једног сличног парка који је подигнут у Бенгалору у Индији тренутно се налазе следеће корпорације: АНЗ ИТ, БЕА 5yстемс, Беаринг Поинт, Цонтинуоус Цомпутинг, Цовансyс, ДаимлерЦхрyслер, Фиделитy Инвестментс, Голдман Сацхс, ИБМ, Леново, ЛЦ Софт, МцАфее, Мицрософт, Мисyс, НетАпп, ПСИ Дата, РЦИ, 5тyлус, Супер Валу, Сyнергy, Таргет, 24/7 и Yахоо.

Неозбиљна понуда
Индијски партнери намеравају да до друге половине 2009. године подигну ИТ парк у Инђији у коме ће бити запослено 2500 радника, и да ће читав парк нарасти и до комплекса са 25.000 радних места. У први мах, ове бројке су и људима у Инђији изгледале неозбиљно. "Кад сам се вратио с пута и први пут видео те бројке, рекао сам да је та нешто неозбиљно", каже Горан Јешич, председник Општине Инђија. "Међутим, државна секретарка Министарства економије Јасна Матић ми је убрзо објаснила колико су озбиљни.

У августу смо били у тродневној посети Бангалору, тако да смо и видели како изгледа један технолошки парк. Они су имали иницијацију од њихових корисника у ИТ парку, пре свега од Мицрософта, Фиделитyа и ИБМ-а, да се направи нешто слично у Источној Европи. Стицајем околности, пријатељским везама, препоруком Индуса који раде у Београду, као и сјајном презентацијом коју је Јасна Матић одржала у Бангалору, успели смо да оставимо добар утисак. Брзом реакцијом надлежних министарстава и презентацијом коју су приказали људи из београдске канцеларије Мицрософта, успели смо да их мотивишемо да парк буде у Србији", објашњава Јешић и додаје да је много важно што је баш у Београду отворен један од пет развојних центара компаније Мицрософт који води Бодин Дресевић.

Слободан Бубњевић, ВРЕМЕ