Књижница и читаоница у Инђији, претеча данашње Народне библиотеке «Др Ђорђе Натошевић» у Инђији, основана је непосредно после Другог светског рата, решењем месног Народноослободилачког одбора, а са радом је почела 1. септембра 1945. године, као саставни део Дома културе. Књижница није имала утемељење у некој грађанској читаоници пре Другог светског рата, јер су у Инђији тог времена постојале само приватне библиотеке, углавном код већинског немачког становништва.
Послератна књижница имала је фонд од 500-600 књига, а учитељ Петар Лозјанин био је задужен за њен рад. Шездесетих година прошлог века књижница се налазила у саставу Радничког универзитета. Набављане су нове књиге и педантно инвентарисане, а издаване су два пута недељно. У фонду се тада налазило око 800 књига.
Обезбеђивањем одговарајућих просторија и ангажовањем стручног кадра, октобра 1965. године почиње да ради Матична библиотека са огранцима у местима Марадик, Крчедин, Бешка, Нови Карловци и Чортановци, а радила је у саставу Културно-просветне заједнице и Заједнице за културу.
Озбиљнији рад Библиотеке настаје тек након 29. марта 1973. године, када је основана као самостална установа и под именом под којим и данас ради. Од тада је евидентан стални развој библиотечке делатности у Општини. Пуне 33 године Библиотека је била једина установа културе у Општини Инђија.
Библиотека је у свом саставу, поред централног објекта у општинском центру и четири огранка - у Бешки, Марадику, Крчедину и Новим Карловцима, имала и Галерију Кућа Војновића (од 1998-2006. године) и Културни центар (од 2003-2006. године), који су обављали делатност приказивања филмова, организовања гостовања позоришних представа, развијали сопствену позоришну продукцију, галеријску делатност, организовали трибина, школе клавира и још много тога.
Библиотека је смештена у приземљу инђијске Гимназије, у простору од 500 м², који је недовољан, неекономичан, застарео и претесан за данашњи ниво развијености и ширине делатности Библиотеке.
За обављање свих послова у Библиотеци је стално запослено 15 стручних библиотечких радника, од тога 1 виши библиотекар, 4 библиотекара, 4 виша књижничара и 6 књижничара, као и 2 радника у сектору општих послова.
Народна библиотека «Др Ђорђе Натошевић» у Инђији постала је, почетком октобра 2005. године, пуноправни члан Библиотечко-информационог система ЦОБИСС.СР, тиме уједно приступивши пројекту Виртуелна библиотека Србије, односно систему узајамне каталогизације, чијим развојем координира Народна библиотека Србије, као централна национална установа Србије у библиотечкој делатности. ПРОЈЕКАТ ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ (ВБС) подразумева изградњу система узајамне каталогизације са централним електронским каталогом и мрежом библиотека коју чине све библиотеке у Србији. Од јула 2012. године комплетно библиотечко пословање обавља се на он-лине на ЦОБИСС програмској платформи.
Библиотека је организатор „Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића“, научно-стручног скупа посвећеног теоријским и практичним аспектима српске библиографије. Скуп је посвећен успомени на др Георгија Михаиловића, Инђинчанина, лекара по професији, али превасходно љубитеља, сакупљача и познаваоца старе и ретке књиге, аутора капиталног дела „Српска библиографија XВИИИ века“.
Издавачка делатност Библиотеке настала је заједно са „Сусретима, далеке 1983. године, и данас су нераскидиво везани. Објављивње зборника радова „Прилози српској библиографији 18. Века“ обележава почетак издавачке делатности Библиотеке и устројавања „Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића“. Након сваког научно-стручног скупа Библиотека објављује „Зборник радова Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића“. Након 1990. године Библиотека је проширила своју издавачку делатност и почела да објављује дела из завичајног фундуса, објавивши досад преко 40 наслова.
Библиотека је 1996. године установила награду „Митровданска повеља“ која се додељује за изузетна достигнућа у области српске библиографије, а чине је повеља и новчани износ. Од 2012. године ово признање понело је име „Награда Душан Панковић", у славу и част Душан Панковић (1928-2009), професора књижевности, библиотекара, библиографа, писца, једног од утемељивача „Сусрета библиографа“, аутора бројних радова из области библиографије.
Поред монографских и серијских публикација, Библиотека корисницима пружа могућност коришћења интернета, организује промоције књига, предавања, креативне радионице и друге облике рада са корисницима.